Zašto volim trčanje

Volim da trčim. Volim da se dobro osećam. Osećam se snažno i zdravo. Osećam se psihički jako kada trčim. Raspored mi je postao zgusnut, tako da ne stižem da trčim. Ne stižem ni da mislim. Ali sve stignem da uradim. No, to me je potaklo na razmišljanje da odgovorim na pitanje "zašto trčim". Da odgovorim sebi, a i svim ostalima.

Sreća, sreća, radost
Trčanje je najjednostavniji oblik (barem meni) anti-stres terapije. Imaš problem- trčiš. Imaš dilemu- trčiš. Imaš kreativnu blokadu-trčiš. Osećam se kao da mi ie neko stavio ružičaste naočare kad istrčim par kilometara. Onaj osećaj ljubavi prema svemu kao posle par čašica, samo mnogo zdravije i dugotrajnije. Yeeeeeeeey!


O ne, opet ja.
Ako trčiš možeš i da bežiš.Ali koliko god pokušavala da pobegnem od sebe ili od svojih problema još uvek nisam dovoljno brza, tako da uvek moram da se suočim sa istima. I uvek nađem rešenje. Trčanje mi dođe kao meditacija kad trčim sama.


Vreme za druženje
Trčanje nas menja, to je vrlo očigledno. No, ono na šta većina ne računa je da menja i naš način druženja. Trkači vole da pričaju o određenim stvarima koje ne-trkače najčešće uopšte ne interesuju (čak ni pokušavaju da nas podnesu). Zato volim poseban način druženja sa svojim novim drugarima dok trčimo. To je kao vreme koje provodimo na kafi, češće i duže, samo mnogo zdravije i učinkovitije. Naravno često pričamo o hrani i opremi, ali i to zavisi od dana i društva. A ja BAŠ volim to opušteno ćeretanje u trku. Najlepše od svega je što onda svoje ne-trkačke prijatelje ne davim sa pejsom sa poslednje trke ili treninga, pretrčanim dužinama, pričama o novoj opremi koju imam ili želim i sličnim temama.


Hrana, hrana, hraaaanaaa
Kada sam počinjala da trčim govorila sam kako treniram da bih mogla da jedem. Pored toga što mi iz drugih razloga bitno da odem na trening i dalje mi ideja da mogu da jedem šta god hoću greje srce. OK, zdravlje na prvom mestu, ali ima nešto lepo u maštanju o sledećem obroku dok trčiš taj 13. (14., 15 16..) km.


Znam da mogu mnoooogo više nego što mislim
Uvek postoji neki mali crv koji nam govori da nešto ne možemo. Kad počneš da trčiš prva stvar koju uradiš je da dokažeš tom crvu da možeš. I još. I duže. I brže. Uvek si pobednik u toj borbi. Čak i kada je "loš" dan. Jer svaki dan kada ustaneš, obuješ patike i potrčiš je bolji od dana kada sediš i razmišljaš šta ćeš. Da se razumemo, imam i ja dane kada mozgam, ali nekada se mozganje reši samo od sebe posle par kilometara. Samo je bitno verovati u sebe i krenuti.


*********************************************************************************


Juče sam najzad uspela da nađem "rupu" u rasporedu (sat i petnaest minuta, tačnije) i otišla da trčim. Epilog je bio: Volim! Volim! Volim!

Patike na noge. Osmeh na lice. I u pohod na kilometre.

Srećni četvrtak

Još jedan novi dan, još jedna Nova godina.
Možda bi najbolje bilo kada bismo se pretvarali da je svaki dan Nova godina. Zašto bi praznično raspoloženje i veselje bilo rezervisano samo za praznike kad je svaki dan ustvari praznik? Praznik života. Praznik novog dana. Ljudima je lakše da se zaglave u svojim lavirintima egzistencije, nego da otvore oči i shvate da svakog dana imaju razlog za sreću i zadovoljstvo. Lakše je kriviti druge, nego preuzeti odgovornost za sopstveni život. Sopstvenu sreću.

Tako da...

Srećan nam ovaj divni četvrtak.

Tegletina, tegla i teglica

Oduvek volim tegle. 

Sjajne su za čuvanje svega i svačega. Lepe. čiste, providne. Nekako uniformisane, ali ne previše. Dovoljno za jedan omanji opsesivno-kompulsivni poremećaj. Stalno maštam kako ću jednog dana da imam ostavu, špajiz ili neki plakar, gde će sve da bude po teglama (velikim i malim) ili nekim super lepim kutijama. To još nemam, imaću, ali imam gomilu tegli (od džemova, ajvara, krastavčića, cvekli...) koje su svuda po stanu. Počeli smo da ih koristimo i za piće, jer ni jedna čaša nije dovoljno velika. Istina, ovome sam se dosta dugo opirala, ali sam ipak na kraju poklekla. Ma, čak sam i dečije sitne igračke, bojice, flomastere, klikere i ostalo stavila u tegle. :-)

Naročito volim jednu oooogromnu teglu koja je služila za ukras. Stavila sam unutra šišarke koje smo doneli sa mora, neko kamenje od koje kuda, grane i grančice koje Br.1 obožava da skuplja, jednu veliku, debelu, belu sveću , a za kraj ukrasne lampice. Miiiilina za videti. Ali onda je Br.2 prohodao i tegla je dobila sasvim novi, moderni izgled. U nju se ubacuje SVE. Sve što nije na svom mestu, a Br.2 može da uhvati i što može da prođe kroz otvor završi u tegli. 

Ponekad nešto i izvadi, verovatno da bi napravio mesta za nešto drugo, a ponekad i ja pronađem ono što tražim baš u toj tegli. Možda bih trebala da kažem "hvala" zato što ako nešto ne mogu da pronađem sigurno je u tegli. No, ono za šta je ta tegla "kriva" je inspiracija za novogodišnje poklone ove godine. Iako sam mislila da ću uspeti da napravim više ovakvih poklona, jedan je sasvim dovoljan. Napravila sam SPA teglu svojoj sestri.

Pamper yourself after bad day jar. 

Sve što je potrebno su neki mali kozmetički proizvodi, ja sam dodala i čokoladu za potpuni ugođaj, tegla, i poneki ukras.

Nisam sigurna da je ovo "jeftinija" varijanta poklona, ali možda može i da bude ako se unapred napravi zaliha. Mogu da se stave i uzorci koje dobijemo na raznim mestima, ako mislimo da bi osobi kojoj poklanjamo to i trebati.

Mašti na volju.

Moj sledeći tegla projekat će biti pokloni za koleginice, ali to će biti neki sasvim novi post.



I am deeply fulfilled by all that I do.  

Gradilište

Shvatila sam da mi je gore da gledam u prazan ekran nego u prazno parče papira. Kursor samo blinka, kao da nestrpljivo lupka nogom i čeka da počnem da pišem, a Inspiracija je rešila da svrati do pijace i po neke zaboravljene sitnice u "sve za 160" prodavnicu, naravno usput srela komšinicu iz susedne zgrade koja moooora da ispriča sve što joj se zbilo u protekla dva dana koliko se nisu srele, tako da ću ja verovatno ostati još malo da čekam dok ne stigne na dogovorenu kafu. 

A što ja volim da pravim planove i rasporede, volim da ljudi dolaze na vreme, mada mi uopšte nije teško da čekam, volim da organizujem i zamišljam da mi to dobro ide, sve do trenutka kada je to nešto vezano za mene. Tu se uvek nešto desi. I tako sam ja zamišljala da će ovaj post biti juče, ali nije. Tako sam sebi zadala čišćenje posle ovih praznika, ali sam nekako od ranog jutra zaglabala Plazmu, hmmmm... Rešenje je da stavim sebi podsetnik za sutra.

No, dok Inspiracija ne dođe i dok se ne vratimo na raspored ja ću da kuckam koješta. Da mi prođe vreme. Tako čekajući i pijuckajući tek prvu kafu danas Br. 1 upita da mu napravim gradilište. Gradilište je ustvari ono što nazivaju Moon Sand. Postoje razni recepti na netu kako napraviti Moon Sand, a ovaj koji mi koristimo je:
                                 
                -10 šoljica brašna
                - 3/4 šoljice bebi ulja (ja stavim i obično ponekad)

Staviti u veliku posudu, mi imamo poseban lavor za gradilište, i dobro promešati, sjediniti, izgnječiti. U ovo mogu da se dodaju i boje, ja stavljam prehrambene, zato što je tako deci zabavnije, a za stariju decu mogu da se dodaju i gliter, šljokice i slično.

Ovo je sjajni anti-stress tretman za decu, a i razvija motoriku i maštu tako da je to tri Bambija od mene.

Toliko od mene za ovo prepodne. Odoh da skuvam kafu.

Badnji dan i Božić

Ja prosto volim zimu i sneg. Do pre par godina sam mislila da se to nikad neće desiti, ali sad bih samo mogla da umrem od smeha staroj sebi sa sve upiranjem prsta. Tako da nisam mogla da odolim i juče sam posle dužeg vremena otišla do centra. Imala sam plan i šta sve treba da uradim, ali naravno, sve što sam zamislila nije moglo da se završi jer još traju novogodišnji praznici. Tja. No, ja sam se onda okrenula šopingu i kupila sam svašta nešto, a nisam potrošila ni dinara. Pa kako!?, pitate se. Mentalni shopping- sjajna stvar. Na moje zaprepašćenje, uhvatila sam sebe kako biram isključivo haljine, i to me je malo prepalo, te pobegoh glavom bez obzira do najbliže sportske prodavnice.

Vrhunac moje šetnje je bila knjižara gde sam se častila sa novom knjigom Žane Poliakov 21 dan mind detox izazov. Žanu jednostavno ne mogu da zaobiđem, niti želim. Sjajna stvar kod ove knjige je što će mi potrajati 21 dan (!!!). YeeeeeeeeeeeY!!!

Pošto sam već bila zakasnila sa spremanjem ručka, moralo je da padne nešto na brzinu, ali zdravo pošto nas ubi ova "slavska" hrana, tako da je pirinač sa mešanim povrćem bio više nego sjajan odabir. Ponadah se da će, ako skuvam malo više, nešto ostati i za večeru, ali to se ni ovog puta nije desilo. Skoro sve je nestalo. Očito da ne umem da ocenim "malo više".
Možda se jednog dana i brzi recept za ovu divotu nađe ovde negde.

                                                                    **********

Danas je Badnji dan. Miran i porodični dan. Uspela sam čak i da odradim trening danas. Istina, ne baš po snegu, ali je sneg bio okolo, tako da je i to nešto. Napredujem, polako ali sigurno.

A posle toga nije moglo da bude griže savesti i mogla sam mirne duše da uronim u prazničnu gozbu. Mmmmm....

Srećni praznici! Ja odoh da uživam u svojoj porodici.

Pahuljice padajte...

Juče je pao sneg. 

Sutra je po rasporedu da idem na trčanje, ali ja nikada nisam trčala po snegu tako da imam malu tremu. Nadam se da će se do sutra ulice malo rasčistiti. 

Kako god bilo, trening ne sme da trpi. Ostalo je još 6 nedelja do sledećeg polumaratona (mog trećeg) i treninzi se vise ne smeju preskakati. Decembar mi je malo teže išao sa organizacijom ali sad više nema preskakanja. Samo se nadam da će i ovaj blog uspeti da istraje.  

Novogodišnje odluke i 5 novih zdravih navika

Kraj godine i praznična euforija sa sobom donose i želju da u sledećoj godini stvari uradimo na „bolji“ način. Razne odluke se donesu, „više-manje ću ovog-onog, ovako-onako... ...prestaću-počeću...“, a najčešće odluke su vezane za zdravije životne navike. Neke od tih navika, koje meni pomažu da živim srećnije i zdravije i koje vama mogu pomoći da u narednoj godini budete zadovoljniji su:

1. VODA – Njeno visočanstvo voda. Stalno slušamo o tome koliko je bitno redovno piti vodu. Bilo da pijemo česmovaču, flaširanu, filtriranu, magnetisanu, sa ukusom, mirisom... bitno je da se hidriramo redovno. Slušajte svoje telo (koje je oko 70% voda) i pijte vodu. Za one koji zaboravljaju da piju vodu rešenje su flašice koje mogu nositi sa sobom, a za one koji nisu baš preludi za vodom i pijenjem iste, mogu piti hladni domaći čaj ili vodu sa par kapi limuna.

2. HRANA – Jesti redovno.  Jesti zdravo.  Najbolja stvar za zaposlene mame i one koji imaju malo vremena su nedeljni jelovnici. Ja nekad uspem, nekad ne, ali moram da priznam da vrlo olakšavaju život, nabavku i naročito vreme pripreme. Win-win.

3. POKRENI SE – Trči, hodaj, trči, hodaj, trči... Bitno je biti u pokretu. Bez obzira da li je to trčanje, pešačenje ili bilo koji drugi vid fitnesa, bitno je biti aktivan. Pored toga što je aktivnost odlična protiv stresa i za punjenje pozitivnom energijom, uči nas istrajnosti i tome da možemo mnogo više nego što smo svesni.

4. SPAVANJE – Ovo je nešto na čemu ću morati malo da poradim, i to će mi biti na listi prioriteta ove godine, zato što sam svesna da je spavanje i odmor izuzetno značajno da bih normalno mogla da funkcionišem. Ako forsiramo svoj organizam do granica izdržljivosti samo je pitanje vremena kada će rešiti da uzme „slobodne dane“. Da ne bi došli do toga potrebno je imati 6-8 sati sna i odmaranja (jeste, kako da ne).

5. BITI SREĆAN – Radi ono što voliš. Voli ono što radiš. Smej se i uživaj u životu. Voli sebe i stavi svoje želje na spisak „za uraditi“. Voli druge ljudi i širi ljubav oko sebe. Svaki dan postoji razlog za biti srećan. 

Svaki početak je težak

Svaki početak je težak, tako da sam rešila da, bez mnogo premišljanja (samo mesec, dva) napišem ovaj prvi post i onda ga nonšalantno preskočim.

Kada je nešto vezano za mene lično teže sam ostajala dosledna i istrajna, ali to se sve promenilo. Pre skoro godinu dana sam počela da trčim i trčanje je iz mene izvuklo ono najbolje. Znam koji je cilj, znam kako da stignem do istog, a ako mi se usput desi kriza znam i kako da je prevaziđem. 

Dakle, ovaj blog je prevaziđena kriza; smišljan dugo, nastao u trenu, a videćemo kako će se razviti.

Pa da krenemo. 

P.S. Napisan je prošle godine, jer sam romantično zamislila da prvi post bude objavljen 1.1., ali to se naravno nije desilo. Ali pošto je danas palo i sređivanje papirologije, barem jednog dela, vreme je da zasučemo rukave. Najzad. :-)