Trčanje po Veroni

Februar je došao i prošao. Za mene je ovaj najkraći mesec bio toliko pun događaja da nisam stizala  do kompijutera, a nekad ni do svog kreveta. No, ne bunim se.

Ono o čemu sam želela da pišem je put u Veronu i "Giulietta & Romeo Half Marathon", ali sada je prošlo toliko vremena da je ostao samo utisak i sećanje. Bilo je predivno. Sve vreme trke je padala kiša, a iako ja volim da trčim po kiši mislila sam da će ovo da mi bude previše. Nije ni potrebno da kažem da kiša uopšte nije smetala.

Nisam jurila nikakav lični rekord. Želela sam lepu i mirnu trku tokom koje ću moći da razgledam taj divan grad. Šta sam želela to sam i dobila. Grad je fantastičan i bilo je divno trčati kroz isti. Ni bare u koje smo utrčavali, mokre noge, pa ni hladnoća sa kojom smo se susreli kasnije nije mogla da umanji doživljaj sreće i zadovoljstva koji sam osećala.

Par slika koje sam uslikala dan pre trke.